Prikazi     Kolumne     Intervju     TimeLine     Odrednice     Linkovi     Projekti     Radovi
Home » Prikazi » Izložbe » Saša Janjić_Travel guides
Prikazi		Izložbe
Knjige Filmovi Saša Janjić Travel guides Maida Gruden Vreme egzila Maida Gruden Nikad ili sledeći put Maja Stanković Tata Svetlana Racanović Go with the Flow Mirko Lazović Structet – Building Music 2006. Maja Stanković Skoteinos Maja Stanković Idoli osamdesetih Mara Prohaska Geometrija nesanice Maja Đurić Đorđević Moj svijet Paula Miklošević Muhr Jugolinija Gabrijel Savić Ra Sistem Maja Stanković Summer – Art-Zoomiranje Mirko Lazović Boltanski kao Sudija – poigravanje sa iskustvom Gabrijel Savić Ra IN – DIFFERENCE Maja Stanković Iskustva budućeg Mirko Lazović Gde se pravi umetnost? Paula Miklošević Identitet i razlika Maja Stanković Velika kompoziciona forma/(ili Spirit in the sky) Mara Prohaska Popmodernizam Svetlana Racanović Zabranjene zone lijepog Mara Prohaska Koncept:slika=žuto:mačka Maja Stanković Kupačice Mara Prohaska Svet informacija Maja Stanković Ikone modernog doba Slavica Radišić Umjetnost iz kutije Maida Gruden Izvesni Rober Duano Slavica Radišić 25. međunarodni bijenale grafičke umjetnosti		1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Artget galerija Goran Micevski mart, 2008. Saša Janjić Travel guides Pogled kao društvena i kulturna uslovljenost Fotografija je tokom više od 150 godina svog postojanja uglavnom bila povezivana sa istinitošću i realizmom predstavljanja, igrajući ključnu ulogu u razvoju poslednje faze zapadne tradicije vizuelne reprezentacije. Prelazom od optičkih slika (fotografija i film) do elektronskih (video) i digitalnih (kompjuterski generisanih), polako ali sigurno počeo je proces napuštanja načina figuracije koji se temeljio na reprezentaciji i zamenio ga principom koji se temelji na prezentaciji. Prezentnost fotografskog medija nam je pomogla da konačno uobličimo realnost i konstruišemo društvenu i kulturnu vidljivost o kojoj govore Michel Foucault i Gilles Deleuze, zasnovanu pre svega na njenoj reproduktibilnosti (Walter Benjamin). Ta kulturna vidljivost određena je viđenjem i vizuelnošću kao glavnim označiteljima koji definišu pogled (viđenje) kao najveći stepen estetske i duhovne aktivnosti i vizuelnost kao društvenu i kulturnu činjenicu. Nekim od ovih problema se bavi i najnoviji rad Gorana Micevskog. U seriji fotografija pod nazivom „Travel Guides“ on istražuje, rekombinuje i spaja neke od gore pomenutih karakteristika savremene fotografske prakse. Nastale kao plod višegodišnjeg rada, prvenstveno kroz iskustvo putovanja i traganja za identitetom, one reflektuju umetnika kao osobu u heurističkom pohodu koji reaguje na sve promene i uslovljenosti društvenim i kulturnim okolnostima. Mesta i prizori sa njegovih razglednica nisu turističke memorabilije, to su mentalne slike, mesta iskustva i saznanja. Sve one su precizno definisane i označene, baš kao prave razglednice, sugerišući sva mesta kroz koje je umetnik prošao. Transilvanija, Istanbul, Švedska, Jordan, Sirija, Bern, Grčka, Istra, Krit i Finska. Nadovezujući se na dugu tradiciju putopisa i bedekera, umetnik slikom priča priču o svetu koji nas okružuje. Micevski u fotografiji insistira na estetskom, ne odustajući od osnovnih načela i principa na kojima se temelji dobra fotografija (kompozicija, svetlo, perspektiva). On savršeno vlada svim znanjima i umećima kojima od fotografije stvara svojevrstan objekt želje. Polazna osnova je uvek pejzaž koji pored poetičnog ima pre svega kritičko značenje. Međutim, sam pejzaž nije primarni aspekt njegovog interesovanja. U kombinaciji sa tekstom on dobija potpuno novo značenje i smisao. Fotografije oplemenjene tekstom stvaraju konceptualni okvir koji nudi posmatraču mogućnost upisivanja različitih značenja i sadržaja preko ponuđenih referenci. Idejne premise ovakvog postupka podstiču traganje za pojmovnim oblicima društvenih antagonizama i kulturoloških razlika prisutnih na Goranovim radovima. Tekstualni delovi na fotografijama predstavljaju umetke, citate iz raznih knjiga, delove legendi, usmene tradicije i izreke svakodnevnog govora. Postmoderno u radu Gorana Micevskog je dvostruko upisivanje oznaka i narativa jednim koherentnim estetičko-ideološkim procesom označavanja subjekta ili događaja. Društvena i kulturna uslovljenost u radovima Gorana Micevskog ogledaju se u činjenici da tekst koji čini sastavni deo slike predstavlja reakciju, ponekad duhovitu opasku, ali pre svega stav autora o datoj sredini. Taj stav je u nekim slučajevima metaforičan, nekad je kritički intoniran a često je nadrealan i simboličan. Ta društvena i kulturna uslovljenost vodi pogled umetnika ka kreiranju novog odnosa vizuelnog i narativnog. On sa izuzetnom lakoćom uspeva da sa veoma malo intervencija (reči) i samom slikom (fotografijom) dekonstruiše kulturni i istorijski sistem vrednosti koji se između ostalog zasniva i na verovanjima i mitovima datih subjekata i regiona. Ovakvim postupkom posmatrač je nesvesno uvučen u metafizički prostor predstavljenog i primoran da nanovo razmisli o onome što misli da zna. Analogne fotografije nastale hemijskim putem posmatrali smo kao dokumente, kao verodostojne izveštaje o stvarima u realnom svetu (W.J. Mitchell). Sa pojavom digitalne fotografije i novih tehnologija obrade slika, promenile su se utvrđene norme i status slike, a fotografiju povele u sferu koja daleko prevazilazi granice kojima je istorijski bila definisana. Radovi Gorana Micevskog spajaju najbolje iz obe tehnike. Iako nastale klasičnom fotografskom tehnikom, fotografije su izložene kao printovi, još jednom naglašavajući neophodnost kombinovanja i korišćenja svih iskustava savremene fotografije. Njegove fotografije su nešto više od mimetičkog prestavljanja viđenog, one su konceptualno definisane, društveno angažovane sa snažnom sublimnom porukom. Upravo je ova promena koncepta omogućila Micevskom da načini iskorak iz tradicionalne fotografske prakse prevazilazeći definisane šablone i stereotipe, kako tehnike tako i postupaka. gore print pošalji